Стандард за испитивање старења ксенонске лампе и преглед тестирања

Преглед теста старења ксенонске лампе: Метода испитивања експозиције тзв. вештачког извора светлости (лабораторијски извор светлости или вештачке климе) је метода испитивања старења којом се постиже сврха вештачког убрзања симулацијом и јачањем неких главних фактора старења у окружењу.

Због хитне потребе да се процени отпорност материјала на временске услове у стварној производњи, нека опрема са вештачким изворима светлости се користи за убрзање старења. Ови извори светлости укључују: (филтриране) широкопојасне лучне лампе, флуоресцентне УВ лампе, метал-халогене сијалице (металне халогене сијалице) и отворене угљеничне лучне лампе: постоје и неки мање често коришћени извори светлости, то су: сијалице са живином паром, волфрамове лампе ( волфрам 1амп) [4]. Национални стандард ГБ/Т16422-1 23 (еквивалент ИС04892, 1994) који је Кина објавила 1997. прописује методе испитивања изложености за три најчешће коришћена извора светлости: ксенонску лампу, флуоресцентну ултраљубичасту лампу и лампу са отвореним угљеничним луком.